§ 2 Уговорне стране стараће се да се за саобраћај путника и робе, а по мери стварних потреба, установе директне тарифе у колико је то могуће с погледом на повремене валутне и друге прилике. Да ли hе и у којем обиму бити потребно да се, овим начином, утврђују директне тарифе, O томе ћe се споразумевати железничке управе што ту уделују. Железничке управе предузимаће, по потреби сходне мере те да се - с гледишта пословне саобраћајне технике одржи уредан саобраћај путника и робе, а нарочито ће указивати што већу предусретљивост у отправљању животних намирница и других по живот важних добара. § 3 Обе Владе Руководиће се у својој тарифној политици на спрам друге уговорнице онам истим начелима, којима се руководе наспрам осталих држава. Ово важи и за транспорте, који са железница прелазе на водени пут и обрнуто. § 4 Уговорне стране трудиће се да железнички саобраћај између обостраних области обезбеде против поремећаја и сметања. Обе Владе - осигуравају једна другој несметани директни провозни саобраћај же лезнички. Ближе погодбе, потребне за уређење директног провозног саобраћаја, утврдиће обострано железничке управе. § 5 Уговорне стране сагласне су у томе, да у најскоријем времену пораде да се, уз учешће што већег броја железничких управа, закључе погодбе о прелазу кола, о узајамној употреби кола и о обрачунавању. § 6 Solange ein neues internationales Wagenübereinfommen ned) nidyt in fraft getreten ift, foll grvijdjen zwischen ten bertragidlicßcnben Zeilen für ben gegenjeitigen Lagendienst das Vereins-Wagen-Übereinkommen gelten, jebоdу in ciner Son Geutigen Serläftnifjen mehr ange jedoch den paßten Form. Die vertragschließenden Parteien sind sich darüber daß welches cinig, баß баз Berein8-2Bagen-ûtereintemunen, welde3 3ivijdjen ifnen in Rraft gefct werben foll, bie änderungen zu berücksichtigen hat, welche in der beiden Teilen bekannten Niederschrift von Regensburg vom 7. Oktober 1919 sowie in der Niederschrift über die Fachmänner-Konferenz in Wien am 6. August 1920 beschlossen worden sind. § 7 Beide Vertragschließende sind sich darüber einig, daß die Abrechnung über die gegenseitige Wagenbenußung zwischen ihnen direkt stattfindet. § 8 Die hiernach notwendig werdenden Abänderungen des Vereins-Wagen-Übereinkommens, die Höhe der Entschä. Sigung jäge unb bie Wrt ber Wbred nung im cinzelnen foll zwischen den beiderseitigen Eisenbahnverwaltungen in einer tunlichst bald einzuberufenden Sonderkonferenz geregelt werden. $9 Die Deutsche Regierung erklärt sich bereit, entsprechend Sem Debarf Rüllvagen für ben Eransport von eijd), Fischen und tierischen Erzeugnissen für den Verkehr zwischen Deutschland und dem Königreiche der Serben, Kroaten und Slowenen unter der Voraussetzung zur Verfügung zu stellen, daß nach einem zwischen den beiden Eisenbahnverwaltungen zu treffenden Abkommen der fdy leunigeRidauf ber belabenenKültragen nady Deutid. lanb fidergeftellt wirb. D3 gleide foll für aus бет Das Königreiche der Serken, Kroaten und Slowenen stammenbe, nady Deutjdylans übertretenbe Riftragen gelten. § 10 Übergangsbestimmungen Der Vertreter der Deutschen Regierung hat zwei Nachrcifungen Sen Bertretern be3 Rönigreid 3 ber Serben, Sroaten und Glowenen überreidt. Dad) ber einen follen 41 Achsen deutsche Personen- und Packwagen, welche mit jugoflavijdjen Sriegsgefangenen au3 Dcutjdlans in a Gebiet des Königreichs der Serben, Kroaten und Slowenen gerollt finb, fid) nod) auf beffen Gifenbaßnftrecen befinben. Nach der zweiten Nachweisung sollen 32 gedeckte deutsche Süterwagen, bie zur bolung Seutjder Rriegsgefan gener nach Jugoslawien beigestellt waren, von dort noch nicht zurückgekehrt sein. Die Regierung des Königreichs der Serben, Kroaten unb Slorenen erflärt fid) bereit, auf ben ijenbaln. strecken ihres Landes nach den aufgeführten Wagen forschen zu lassen. Sollten sie aufgefunden werden, so werden sie der deutschen Eisenbahnverwaltung fofort zurückgegeben, unter gleichzeitiger Benachrichtigung des Eisenbahnzentralamts Berlin über Gattung, Nummer und Eigentumsmerkmal der aufgefundenen, zurückgesandten Wagen. § 10 Прелазна наређења Заступник Немачке Владе поднео је заступницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ове представке. По једној као да се извесан број кола за путнике и пакетну службу (у укупном броју 41 вагонска осовина) порекла немачког, којима је извршен пренос југословенских ратних заробљеника из Немачке у област Краљевине, Срба, Хрвата и Словенаца, још једнако налазе на железничким пругама ове последње државе. По другој као да 32 покривена теретна кола, која су допутовала у Југославију поради преноса немачких заробљеника, још одавде нису враћена. колима Влада Краљевине Срба, Хрвата и С.венаца, изјављује готовост да трага за овим на својим железничким пругама. Ако кола ова буду пронађена, биће одмах враћена немачкој железничкој управи. Једновремено биће извештена Централна Железничка Управа у Берлину о врстама, бројевима и знацима за обележавање порекла пронађених и враћених кола. Заступник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца поднео је заступницима Немачке Владе представку: да се у Немачкој налазе пет вагона бив. ери. дворског воза и то: Der Wagen C. E. S. Br. 1, Kriegsnummer 161, in Der Wagen C. E. S. Br. 3, Kriegsnummer 160, in Der Wagen C. E. S. Br. 15, Kriegsnummer 163, in Der Wagen C. E. S. Br. 25, Kriegsnummer 24, in Der Wagen C. E. S. Br. 151, Kriegsnummer 25, in Поред ових нет вагона, постоји велика вероватноћа, да се у Немачкој налазе још два вагона бив. срп. дворског воза и то: C.E.S. Бр.2. Вагон за свиту и С. Е. Я. бр. 11 вагон за дворску кујну. Anlage C Schiffahrtsabkommen § 1 Die deutschen Schiffe und ihre Ladungen sollen in Sugoflamien unb tie jugojlawijdjen Ediffe ниб ilyre Vabungen follen in Deutfdylanb nad bem Grunějal ber Weißbegünftigung beljanbelt werben, gleidypiel bon ro bie diffe auslaufen ober robin fie beftimmt finb, unb gleidyviel roljer bie Račungen ftammen ober toolin fic beftimmt find. Die Meistbegünstigung findet keine Anwendung: 1. auf die Küstenschiffahrt und die Küstenfischerei innerhalb der territorialen Hoheitsgewässer, deren Regelung der Gesetzgebung jedes der beiden Staaten vorbehalten bleibt. Immerhin soll es den deutschen und den jugoslawischen Schiffen freistehen, aus einem Hafen des einen der beiden vertragschließenden Länder nach einem oder mehreren Häfen desselben Landes zu fahren, sei es, um dort die aus dem Ausland mitgebrachte Ladung ganz oder teilweise zu löschen, eder um eine nach dem Ausland bestimmte Ladung einzunehmen oder zu ergänzen. Reichsgeschbl. 1922 II , Немачка Влада изјављује своју готовост да трага за колима С. Е. Б. Бр. 2 и 11 на својим железничким пругама. Ако ова кола буду пронађена, онда ће, како она, тако и кола С. Е. S. No 1, 3, 15, 24 и 151 бити упућена фирми Linke Hoffmann Werke y Бреслави, да се доведу у ред пре но што буду враћена Министарству Саобраћаја Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Министарство Саобраћаја у Београду има бити одмах извештено да су вагони пронађени и фирми Linke Hoffmann Werke y оправку упућени. Морска пловидба Члан 1 Прилог в С бродовима немачким и њиховим товарима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и с бродовима Краљевине Срба, Xpгата и Словенаца и њиховим товарима у Немачкој поступаће се по начелу највећег повлашћења без обзира на то одакле ти бродови долазе и куда путују као и чијег су порекла товари и куда се упућују. Највеће повлашћење неће се примењ гати: 1. На обалску пловидбу пити на риболов у територијалним водама. Регулисање овога оставља се законодавству сваке уговорене стране. Али, независно од овога ограничења, немачки односно бродови Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца имају право да из ма кога пристаништа једне уговорне стране уплове у једно или више пристаништа те исте уговорнице те да овде делимично или потпуно истоваре робу коју доносе из иностранства или да утоваре односно допуне утовар робом намењеном за иностранство. 18. 2. auf diejenigen besonderen Begünstigungen, welche den Erzeugnissen des inländischen Fischfanges in dem einen oder dem anderen Lande jezt oder in Zukunft gewährt werden sollten. § 2 Die Nationalität der Schiffe foll beiderseits nach den jebem ganbe eigentümliden Sejelen uns Secorónungen auf Grund der durch die zuständigen Behörden den Kapitänen, Schiffseignern oder Schiffern ausgestellten Urkunden und Patente anerkannt werden. Über die wechselseitige Anerkennung der Schiffsmeßbriefe soll tunlichst bald zwischen den vertragschließenden Zeilen cine befonóere Bereinbarung getcoffen merben. Bis baßin rerben bie bereits ausgeftellten Gdiff3meß briefe wechselseitig im anderen Lande anerkannt. §3 Die deutschen Schiffe, welche nach einem jugoslawischen Hafen und umgekehrt die jugoslawischen Schiffe, welche nach einem deutschen Hafen kommen, um daselbst nur ihre Sabung zu bervollftänsigen ober einen Zeil berfelben zu löschen, sollen, vorausgesetzt, daß sie sich nach den Ge. feben unō Bor[driften be betreffenben Staates rid ten, den nach einem anderen Hafen desselben oder eines anderen Landes bestimmten Teil ihrer Ladung an Bord belalten unó ißn pieber aufülren fönnen, oljne gelalten zu sein, für diesen lehten Teil ihrer Ladung irgendeine 26gabe 3 bezallen außer ben Muffidtabgaben, welde übrigens nur nach dem für die Schiffahrt der meistbegünstigten Nation bestimmten Sahe erhoben werden. dürfen. § 4 Von Tonnengeldern und Abfertigungsgebühren sollen in den 5äfen eines ječen Ser beičen Ränter böllig befreit fein: 1. die Schiffe, welche von irgendeinem Orte mit Ballast ein- und wiederauslaufen. 2. на оне нарочите повластице које једна уговорна страна признаје, или ће у будуће признати, производима риболова који врше домаћи рибари. Члан 2 Пародност бродова признаваће се обострано по исправама и патентима које су надлежне завичајне власти издале капетанима, сопственицима бродова и бродарима а по законима и уредбама које важе у дотичној уговорници. Што се тиче узајамног признања испра в о запремини брода, стране уговорнице утврдиће што је могуће пре нарочити споразум. Дотле, пак, биде обострано признате исправе о запремини брода издате (односно признате) од надлежне власти сгаке уговорне стране. Члан 3 Немачки бродови који улазе у једно пристаниште Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и, обрнуто, бродови С. Х. С. који улазе у једно немачко пристаниште, а циљу да овде допуне свој товар или да изврше делимичан истовар, могу под предпоставком да се управљају по законима и прописима дотичне државе задржати на себи онај део товара који је намењен за какво друго пристаниште исте или неке треће државе, и могу тај део товара и извести а да за исти не не плате никакву другу дажбину осим оне за надзор, која не може бити већа од исте дажбине коју плаћа брод ма које треће највећма повлашћене државе. |